Momčilo Nastasijević - izbor pesama

Published on 11/09,2011

 

Momčilo Nastasijević "Hudi svoj, gospo, na pesmu proćerdavam vek."

SAN U PODNE

Topal sam ćuv,  
prolećem ti podunem.
Đurđevska noć
nad pupoljima tako,
pupi mi pupila, mala.
Plameno mi se izvijaš u cvet.
Po kosi rojem ti pale zvezde,
il’ zraku sunca u vitice oplela.
Vrelini ovoj
brizgaj o brizgaj, vrela
To iza sna, znam,
zlatan prah ostane po njoj.
 I u poljupcu
prezrele breskve slast.
Zri ljubav. Podne.
 


GOSPI

Sve samlji.
Snom hodiš me tuđa.
Grešniji kad samotan te zovem.
Tuđa su deca iz tebe zaplakala.
Smiluj se.
Truje, ne celi tvoj lek.
Silovito me čemerom prostreli.
Hudi svoj, gospo,
na pesmu proćerdavam vek.
Zavapim,
al’ izvije se glas.
Miloglasan je negde na zvezdi spas,
što bolni pevač promucah ovde dole.
Jer nema ruke da razdreši nam čvor.
Al’ tamo, i na veke,
zrak tvoj hoće li boleti?
Tuđa iz tebe bića hoću li voleti?
Smiluj se.
Truje, ne celi tvoj lek.
Silovito me čemerom prostreli.
Hudi svoj, gospo,
na pesmu proćerdavam vek.
 


TRAG

Čudno li me slobodi ovo
čudnije li veza.
Buknem u tebi, vreo se ulivam,
jeza je ovo, oh, jeza.
I trag putanjama tvoj,
pa me pali.
A čudno zastrepi srce,
a studim.
Ljubeći šta li to ubijam,
šta li budim?
Jer i pepeo će vetri razneti,
a nema razrešenja.
Tonu bez potonuća,
bez dna u nalaženju,
bez dna se izgube stvorenja.
I tragom kuda sagoreli
sve bolnija su obnaženja.
Vreo se ulivam,
a čudno zastrepi srce,
a studim.
Ljubeći sta li to ubijam,
šta li budim?

 


GROZD
I zlatan oblak, dragano,
natopi zemlju pijanstvom.
Ljuškaju vode koritima,
i puca plod.
I tvoje telo, dragano,
ljubavlju prezri, napukne.
Ni smokva slađi ne cedi sok,
ni grozd iz prisoja.
Da l’ napiti se vina?
Ili od zračna nedira
u zlatnu maglu da presahnemo
Za nove zlatne oblake?

 


JEDINOJ

Pjan tobom,
smešak je vreli.
Tamom na zenice
otvorim tvoju tamu
ja, o jedini ja.
Čednu mi prolet,
pakleni plamen navestiš
ti, o jedina ti.
Čedni to presahnuti u plodu,
il’ iza plamena gar
jadovno golotinjom u nebo,
jedno je, o jedina:
do u bespuće, znaj,
putem je ovim trenje.
I dublje li nas nema,
dublje se otvori spasenje.

 

 


 

OSAMA NA TRGU

To kuda neprohod im,
čudno mi se otvori put.
To kuda stupaj ih laki,
stuknem, brale.
Plač i smeh vrve u vrevi,
bukću kao smola,
bledi pronose tugu.
I ja bih u vrevi da vrvim,
osama na trgu me snađe,
tišina njinom huku:
kud oni šestarim,
sa rujnih lica štijem lobanje kob.
Prostreli, o, prostreli me raba.
Prominu njinom
sablasno ovo ostajanje.
Prostreli, o, prostreli.
kamen da sam na veki.
Po mojoj senci da mere
smiraje i svitanja  
na trgu.

 


 

PORUKA

1

Prozrem vas:
jadna jasnota,
umlje, jadna reč,
mračni put grete.

Zamukni mukom skota; -
dostojan spolja lik i um,
unutra zver
i bespomoćno dete.

2

Mrklo kad jezgro života,
zamrači njim
i prazni umlja vid.

Iz tame sebe tamom poteci van;
rugobom noći
šturninu oplodi dan
u videla neprebol,
u stid.

3

Čujem vas:
na mužansko grlo
zacvili dete,
rikne na pitomine zver.

I sinak bio majci,
ili kćer,
zamukni, zalud glas,
kad nikog i ništa ne zovete.

4

Jadna jasnota,
umlje, jadna reč,
mračni put grete.

Dostojan spolja lik i um,
unutra zver,
i bespomoćno dete.

 


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=154813

Leave a Reply

One Response to Momčilo Nastasijević - izbor pesama